sailaxacor

❤️ Click here: Najbolje erotske stranice

Posao je posao, a u posao emocije ne unosiš. Svaki put kada bi ga srela kolena bi sama pocela da klecaju a u utrobi bih osetila cudnu toplinu koju nisam odavno osetila.

Znala je da sve znam. Stari obiteljski posjed postaje njen novi dom, a maleno selo i njegovi stanovnici njezin čitav svijet. Pruzio sam ruku,i umesto peskira dodirnuo sam njene gole grudi.

- Okrenuo sam je prema sebi i ponovo je poljubio u usta...

Nemam obicaj pratiti mog decka na fudbalnim utakmicama, koje dva puta nedeljno igra sa svojim drustvom, jer sam svesna da bi mi bilo uzasno dosadno. No, ovaj petak sam ipak odlucila otici, doznavsi da ce doci jos nekoliko cura. Zaista je bilo nezanimljivo gledati desetak mladica kako polulenjo trce za loptom i glume vrhunske igrace, stovise, cela igra postajala je tragikomicna i bilo mi je cak zao sto uopce gubim vreme. Pokraj mene bile su jos tri devojke koje sam slabo poznavala, a sve su one bile cure takozvanih igraca. Pomalo sam se osecala nelagodno u njihovom drustvu, jer nismo imale bas previse zajednikih tema, posto smo se retko viðale, no ipak, Sanju sam malo bolje poznavala, a njena vedra narav uvek je stvarala veselu atmosferu. Njen zarazan smeh redovito bi me oraspolozio te mi je bilo krivo sto se s njom ne viðam cesce, jer dobro je pored sebe imati nekog ko te uvek moze nasmejati. No, Sanja ima mnogo prijateljica pa sam smatrala suvisnim da joj se jos i ja namecem. Takoðe je starija od mene tri godine, pa nisam bila sigurna da bi me njeno drustvo najbolje prihvatilo. Deki nisu prestajali igrati, a mene je Sanja sve vise okupirala najnovijim tracevima i preprièavanjima zgoda s njenim deckom. Bila je jako otvorena, pa nije presutela ni najsitnije detalje o njihovom seksualnom zivotu. Iz njenih prièa mogla sam shvatiti kako uopce nije zadovoljna sa seksom i kako je vec vise puta bila u iskusenju da prevari decka, ali joj savest ipak nije dopustila. Izazovnog je izgleda pa me price o bogatom seksualnom iskustvu uopce nisu iznenadile, a iskreno, nije mi delovala kao tip cure koja bi mogla izdrzati u duljoj vezi. Potpuno sam zaboravila da se nalazimo u dvorani i vise nisam ni trenutak pridavala vaznost situaciji na terenu. Nismo ni primetile da Tina i Silvija vise ne sede kraj nas, a jos i bolje, ionako nisu bile preterano drustvene. Sanji je bilo sila na WC, pa sam joj krenula praviti drustvo, no, niti ja niti ona nismo znale gde se toalet zapravo nalazi, pa smo se na putu gubile po mracnim hodnicima konfuzne dvorane. Najednom smo naisle na garderobu s tusevima, i to musku, no, nazalost u njoj nije bilo nikakvih muskih telesa. Sanja je odmah zapocela s pricom kako se jos nikada nije posevila u garderobi, jer je uvek neko bio tu da smeta. Krenula je prema tusu i pocela sa sebe skidati odecu. Bas mi je vruce, ovo tusiranje ce me spasiti! Ali, na kraju, nisam mogao odoljeti. Jer, nalazio sam se pred palatom svih zadovoljstva, pred ostvarenjem svih svojih snova: ovde, duboko u brdima, u mestu sakrivenom od pogleda javnosti, nalazilo se carstvo putenih zadovoljstvoa i, nakon što sam utrošio ogromne kolicine vremena i novca da ga pronađem, nisam mogao odustati. A sve devojke bijahu tu dovedene s jednim ciljem: da zadovolje muškarce koji to zadovoljstvo mogu platiti. Predao sam, stoga, coveku na ulazu cek i ušao. Bila jednom jedna Nataša. Visoka cura, plave kose, nosila je Nataša naocale. Telo joj je za njene godine bilo u sasvim dobrom stanju a godina je brojila trideset i pet ; Nataša je imala cvrstu cetvorku, duge noge i obrijanu picu. Šminkala se nije jer je mislila da joj šminka u poslu kojim se bavi ne treba. Nema je ko videti. A Nataša se bavila oporezivanjem. Putovala je iz sela u selo, uzimala dadžbine, gulila seljake do gole kože. Ni Šrek joj nije mogao stati na kraj, a Hulka je zavela andeoskim osmehom i zlobnim sjajem u dnu levoga oka. Na kraj joj nisu mogli doskociti ni Rob Roj, nit Vilhelm Tel, ma niko, kad vam kažem. Nataša ih je sve s lakocom vodala žedne preko vode, obavljajuci svoj posao poreznice strogo i savesno. Da se odmah razumemo, nije joj bilo lako, posebno ne kad je od seljaka uzimala i zadnju škudu koju su skrivali ispod slame na kojoj su spavali. Ali za Natašu zakon je bio zakon, i ako je zakon propisivao visinu poreza, niko nije mogao zakonu izbeci. Pa i ona je placala porez, na vreme i do zadnjeg talira, za primer drugima. Posao je posao, a u posao emocije ne unosiš. Eto kako je rezonirala Nataša, vaspitana u poreznikoj porodice. Jedne su porodici generacijama uzgajale kupine, druge su stoljecima pravile medovinu, a trece su s kolena na koleno prenosile umijece porezništva, kao Natašina porodica. Poreznici su se oduvek odijevali u crveno. Prvo cemo se upoznati… sescemo u kola i krenuti… parkiracu se negde u mrak… mazicu te… ljubiti po vratu… rukama prelaziti preko tvojih grudi… mazicu ti i drkati bradavice… spusticu prste nize… zavuci ih u tvoje gacice… mazicu ti picku… dok ne ovlazi… drkacu ti klidzu… a onda ces me snazno uhvatiti za kurac, izvadices ga… drkaces mi ga i lizati glavic… ja cu ti zavuci prst duboko u picu… lizaces mi ogromna muda puna sperme… a onda osecas da cu svrsiti… stiskas mi nabreklu kurcinu… i svrsavam ti u usta… prskam te celu… po sisama… osecas vrelu spermu u ustima… e onda… odlazimo u hotel… sa vrata te napadam… skidam te celu, bacam na krevet… dizem ti noge visoko… lezis na ledjima… jezikom ti lizem bradavice, pupak, spustam se nize… lizem ti vrelu picku, prelazim jezikom i na tvoju guzu… lizem ti i cmar… osecas me svuda… goris i zelis me… Evo da vam i ja posaljem nasu istinitu pricu. Zovem se Dragana i imam 33 godina, a muz Filip 36. Zivimo u jednom malom gradicu u Austriji. Pre nekoliko godina tu se doselila jos jedna nasa zena udata za Austrijanca i malo po malo ona i ja smo postale najbolje prijateljice a i deca su nam se lepo slagala iako je nas sin bio 3 godine stariji od njenih curica. Moj muz i ja smo u odnosu na Danijelu imali super dobar brak a ona se nakon 4 godina braka rastala od muza koji je otisao da zivi u drugi grad tako da je Danijela sad najvise vremena provodila sa nama. Tako nije ni bilo cudo da smo nakon nekog vremena poceli otvoreno da pricamo i o sexu, pa se i moj muz nakon nekog vremena opustio i poceo pred njom da prica o seksu. Tako je bilo i jedne subote pridvece. Deca su joj bila kod bivseg muza a nas sin je spavao kod prijatelja. Nakon dve flase vina poceli smo da se opustamo. Tako je pocela prica o sexu i nakon nekog vremena ona nam je ispricala kako se kod kuce sama zadovoljava porno filmovima i vibratorom od kojih ima celu kolekciju. To nas je vec malo uzbudilo tako da je moj muz predlozio da skupa gledamo nase pornice i nas dve smo pristale. Filip je doneo nekoliko filmova i jos dve flase vina. Legao je na kauc izmedu nas i poceli smo da gledamo. Nas dve smo odmah pocele da komentarisemo kako koji kurac izgleda, kako su lepi, debeli i veliki, a Filip nam je govorio ako ne prestanemo sa tim pricama da ce njegov kurac toliko da naraste da ce mu puci farmerke. Mene je ta pomisao toliko uzbudila da sam mu rekla da je bolje da ih skine. Nije mu trebalo dva puta reci. Nakon par minuta je na TV-u jedan tip sa lepim debelim kurcem jebao dve zenske na sta sam ja prokomentarisala da je to u redu ako moze obe picke da zadovolji. Na to je Danijela sa smehom upitala moga muza da li bi on mogao izjebati dve odjednom na sta je on odgovorio, pa da probamo. Videla sam po izrazu njenog lica da ju je to napalilo i prihvatila sam tu igru. Pocela sam da mazim Filipa rukom preko sortsa od cega mu je kurac u sekundi narastao. Danijela je pocela rukom preko moje da ga miluje a on je poceo da stenje. Nisam vise mogla da izdrzim i oslobodila sam ga od sortsa. U rukama sam drzala kurcinu moga muza koja nije bila posebno velika ali zato debela kako sam ja to volela a kako se ispostavilo i Danijela je preferirala debljinu. Sagnula sam glavu u njegovo krilo i pocela ga lagano pusiti na sto je i Danijela pocela da stenje pa sam joj ga brzo prepustila. Filip je uhvatio mene za sise i poceo da ih stiska, a Danijela je pocela da se svlaci ali neispustajuci kurac iz usta. Kaća je bila moja devojka. Imala je 20 godina,crnu dugu kosu, sise, dobru četvorku, fantastično dupe i neverovatne noge. U krevetu je bila prava vatra. Često sam se pitao na koga je takva jebulja. A onda sam upoznao njenu mamu i sve mi je bilo jasno. Kaća je bila njen pravi klon! Potpuno iste, s tim što je Vesna tako joj se zvala mama , imala veće sise i za nijansu veću guzu. Tada, kada sam je upoznao, čuo sam njihovu priču: Doselile su se skoro u naš grad, nakon Vesninog razvoda sa mužem. Udala se mlada i već sa 19 godina rodila Kaću. Nije bila srećna u braku, pa se razvela i došla u naš grad. Dodala je da joj je dosta muškaraca za neko vreme, iako već ima udvarače. Ja sam bio opčinjen njom i u toku priče sam samo klimao glavom. Tako sam je poželeo! Od tada sam često boravio kod njih, a Vesna je odobravala našu vezu. Ja sam se trudio u svemu da im pomognem, s obzirom da im je u stanu bila potrebna muška ruka. Ne stidim se da kažem da sam se i malo ulizivao Vesni, a sve da bih došao do nje. Često se dešavalo i da prespavam u Kaćinoj sobi, pa da tek ujutru odem kući. Tokom tih noći sam uživao u Kaćinim čarima, zamišljajući Vesnu. Kaći ništa nije bilo strano u krevetu i ja sam uživao, ali sam se uvek pitao kako bi bilo da to radim sa Vesnom. Bilo je zimsko veče. Auto nije hteo da mi upali, pa mi Vesna reče da ostanem da prespavam. Ostao sam, ali sam malo spavao, s obzirom da je Kaća te noći bila malo zahtevnija. Ipak, svanulo je jutro i ja sam ustao. Krenuo sam u kupatilo, otvorio vrata i onda je usledilo najdužih deset sekundi u mom životu. Vesna je izašla iz tuš kabine i brisala kosu, dok joj je čitavo telo bilo nago i mokro. Video sam kapi koje se slivaju niz njene predivne grudi, zatim kapi koje se sa stomaka slivaju prema izdepiliranom međunožju… Jednom rečju video sam SVE!!! Uspeo sam da izustim: Izvini! Odjurio sam u Kaćinu sobu dok mi se kurac dizao. Brzo sam se obukao i otišao kući. Kasnije sam Kaći objasnio da sam morao da odem zbog nekih obaveza. Sledećih dana sam dolazio kod Kaće samo kada Vesna nije bila tu. To je potrajalo neko vreme, sve dok mi Kaća nije rekla: Dođi večeras na tortu i piće, kevi je rođendan. Čekao sam veče kao na trnju. S jedne strane, onaj prizor je izazivao u meni ogromno uzbuđenje, a s druge strane, bilo mi je neprijatno da se sretnem sa Vesnom. Ipak, stiglo je veče. Došao sam kod Kaće. Vesna mi je otvorila vrata. Gledali smo se neko vreme, dok ona ne reče: Hajde,uđi! Čestitao sam joj rođendan, poljubio je u obraz, dok se oko nje širio miris njenog parfema. Nosila je mini suknjicu do pola butina, a gore usku bluzu koja je jedva obuzdavala njene sisetine. Bilo je tu nekih njenih koleginica sa posla moram da napomenem, dobrih pičketina , zatim jedna komšinica, Kaća, njene dve drugarice i ja. Ovu pricu sto cu vam ispricati se de desila dok sam isao u srednju skolu. U razredu smo imali dosta dobrih riba,ali jedna je odudarala od svih. Imala je satiranu kosu,tamniji ten,velike grudi i savrseno oblikovanu zadnjicu. Oduvek se lozila na starije frajere,koji su imali lovu i kola. Jednog dana ja se dogovorim da dodjem kod nje da mi isatira kosu. Kada sam stigao kod nje,njeni matorci su upravo odlazili kod njih u selo. Mi smo ostali sami. Imala je kucu sa dvoristem u kojem su bile lezaljke za suncanje. Razmutila je farbu i pocela da me farba. Na sebi je imala neki minic i neku majcu do pupka,kroz koju su joj bile izbacene prelepe bujne grudi. Kad je zavrsila sa satiranjem rekla mi je da isperem kosu. Odvela me je do kupatila. Kada sam zavrsio rekao sam joj da mi doda peskir da obrisem kosu i lice,posto od hidrogena nisam mogao da otvorim oci. Pruzio sam ruku,i umesto peskira dodirnuo sam njene gole grudi. Obrisala mi je lice i rekla, sad ces biti moj. Imam 43 godine i vlasnica sam restorana. Dobro se drzim iako u ovim godinama zene pocinju da se debljaju i opustaju ja kao vlasnica ugledong restorana drzim do sebe. Imala sam jako male grudi prije nekoliko godina ali sam ugradila silikone. Prije 7 mjeseci sam se razvela od muza zbog njegove prevare. Nakon razvoda meni je ostao restoran i kuca a njemu sve ostalo sto smo imali, ali najvaznije je da su deca ostala kod mene cekra Jovana 20 godine i sin Dragan 18 godina. Nakon razvoda nisam imala sex puna 4 mjeseca, a iako sam malo starija bila sam jako aktivna a pogotovo zeljna. Nisam znala sta da radim. Nisam zelela to sa bilo kim da uradim i jedno vece odlucim da izadjem u diskoteku sa svojom najboljom prijateljicom koja je bila udata ali je pristala da ide sa mnom. U diskoteci sam se provela super, iako su svi gledali u mene jer sam starija od svih ali ipak mnogi momci su mi prilazili cak i maloletnici ali od mene nisu mogli nista dobiti osim poljupca. Kontala sam da cu te veceri naci nekog ko ce me zadovoljiti ali ipak niko mi se nije svideo. Svi koji su mi se svidjali bili su tu sa svojim devojkama. Otisla sam kuci oko 2 sata posle ponoci. Kad sam dosla kuci odmah sam legla da spavam. Ujutru sam razmisljala sto nisam nikog pokupila barem samo da se resim muka, da se osecam zadovljnom. Zovem se Dijana, imam 27 godina plavuša sam i kažu zgodna. Opisaću vam najčudniji i najluđi doživljaj iz mog ljubavnog života. Rođena sam u patrijarhalnoj porodici u unutrašnjosti. Od rane mladosti su momci počeli da se zanimaju za mene, jer sam se izdvajala od drugih devojaka lepotom i izgledom. Normalno ni ja nisam bila imuna njih, ali su se sve veze završavale na poljupcima. Udala sam se rano, sa 20 godina i prvi put osetila čari sexa. Normalno posle određenog vremena sve se saznalo i došlo je do našeg rastanka. Ubrzo sam našla čoveka sa kojim sam i sada, sa kojim uzivam u svim lepotama ljubavi i sexa. Probali smo sve mogućnosti što kažu jedan na jedan, bili smo jako maštoviti oboje i pružili jedno drugom mnogo zadovoljstva. Posle određenog vremena i stečenog poverenja jedno u drugog, Dejan je počeo da spominje grupni sex, pa moj odnos sa dva muškarca, njegov sa dve žene, ali mene to nikako nije privlačilo, jer sam bila uverena da smo u krevetu dovoljni samo nas dvoje i sve je ostalo samo na fantazijama. E tu počinje moja priča. Bilo je proleće 2005. Te godine sam se odlučila, organizovala i krenula, na žalost moj dečko nije mogao sa mnom zbog službenih obaveza. Prethodno smo imali lep vikend pun sexa, gde je on kao puno puta do tad u trenutku strasti pričao kako bi voleo da gleda kako me neko drugi tuca i pri tome strasno svršavao, to ga je jako uzbuđivalo. Kada sam kretala rekao mi je: lepo se provedi i namignuo onako perverzno, ja sam mu rekla: daj ne lupaj, pa to je obična selendra, šta bi tamo moglo da mi se desi. Stigla sam kod sestre popodne, odmah me je uhvatila da obiđemo svu rodbinu da bi posle bila samo njena. Normalno kod svih hrana, piće, kolači, a nikog ne mozes da odbiješ. Onda smo obišli seoski vašar, kao i svaki drugi, par tezgi sa raznim glupostima, neizbežni ringišpil i to je to. Udala sam se sa devetnaest godina za momka koga sam mnogo volela. U pocetku je brak bio predivan a ljubav strasna, ali, kako su godine tekle, moj muz je poceo da se hladi prema meni i da mi posvecuje sve manje paznje. Cvece sam dobijala samo za rodjendan, a nama drage datume je potpuno zaboravio. Ponekad sam bila ljubomorna na racunar za kojim je provodio sate. To mi je nekako bilo neshvatljivo, posto u svojoj tridesetpetoj i sa dvoje dece jos uvek imam manekenski struk, velike, lepe, cvrste grudi i cvrstu zadnjicu, vrlo pozeljne. Cak sam sumnjala i da me vara, ali to nikad nisam uspela da dokucim. Nekako paralelno sa udajom sam dobila posao u firmi u kojoj uglavnom rade muskarci. Saletali su me na svakom koraku, ali sam ostala hladna kao stena na njihove nasrtaje. Bila sam posvecena mom muzu i porodici i drugi me nisu zanimali. A onda se pojavio ON. Nije spadao u lepotane, ali mi je njegov osmeh grejao promrzlo srce. U pocetku sam na njega gledala kao na brata, nekog ko me razume i kome mogu svaku tajnu da poverim, sve do trenutka kad sam se zatekla u mastanjima kako vodim ljubav sa njim. Cinilo mi se da i njegov pogled kojim me je gledao postaje sve uzareniji. Svaki put kada bi ga srela kolena bi sama pocela da klecaju a u utrobi bih osetila cudnu toplinu koju nisam odavno osetila. Zelja koju sam osecala je bila sve veca, zelela sam ga ludo, ali sam se trudila da u sebi ugusim tu strast.

TOP 10 NAJBOLJIH PORNO-GLUMICA!!!
Sava i njegov prijatelj Petrašin, također potajno zaljubljen u Mariju, mobilizirani su u vojsku Austro-ugarske monarhije. Na sebi je imala neki minic i neku majcu do pupka,kroz koju su joj bile izbacene prelepe bujne grudi. Ostao sam, ali sam malo spavao, s obzirom da je Kaća te noći bila malo zahtevnija. A onda sam upoznao njenu mamu i sve mi je bilo jasno. Dok je Denis unosio naše stvari u auto mama me je zagrlila. Nemam obicaj pratiti mog decka na fudbalnim utakmicama, koje dva puta nedeljno igra sa svojim drustvom, jer sam svesna da bi mi bilo uzasno dosadno. U sobi za stolom sjedio je Denis samo u gaćama i ispijao kavu. Svi koji su mi se svidjali bili su tu sa svojim devojkama. Moram priznati da sam istog trena osjetio uzbuđenje i lagano dizanje kurca. Dok je to govorila gledala me ispod oka kurvinski se smiješeći. Dan kasnije našao sam se s Denisom u kafiću i predložio mu da sa mnom pođe u Gorski Kotar. Odvela me je do kupatila.

Dopisivanje

❤️ Click here: Zadovoljavanje zena

Koordinirajte pritisak na koren penisa koji držite jednom rukom s pokretima usnama. Ovu činjenicu nije teško razumeti u kontekstu ranijeg fizičkog sazrevanja i bržeg ulaženja u pubertet mladih generacija. Ležim iscrpljen kao što kretati lagati pored mene, ja sam osmijeh na vas i nagnuti preko šaputati u uho! Krura se grana i povezuje luk stidne kosti.

Kod dojenčadi i male djece, masturbacija može biti teško prepoznatljiva zbog nedostatka spolne manipulacije, kao i promjenjivih manifestacija ovog ponašanja. Druge se depiliraju jer se tak osecaju chistije, ili pak to chine zbog svojih partnera.

masturbacija - Što vlažnije to bolje...

Fenomen iz oblasti seksualnosti koji je kroz ljudsku istoriju najčešće anatemisan, zabranjivan ili tretiran u kontekstu predrasuda, svakako je. Tradicionalno povezivano sa grehom, bolešću ili ludilom, samozadovoljavanje je pojava o kojoj se ne govori, zbog koje se stidi, ima griža savesti i strah od posledica. Zavisno od sredine, zaplašivanje potencijalnih prestupnika, imalo je forme: sušenja kičme, gubljenja razuma, kasnije polne nemoći. Možda bi ovakva laička tretiranja masturbacije mogli da razumemo u funkciji opstanka vrste kroz seksualni odnos, te potrebe da se ostali vidovi seksualne aktivnosti redukuju, odnosno podrede ovoj funkciji. Zbunjuju, međutim, aspekti griže savesti, straha od ludila, sramote. Zbunjuju i upućuju na činjenicu da je i nauka doprinosila, potkrepljujući postojeće laičke intuicije. Frojd je, recimo, povezivao fenomen masturbacije sa mogućnošću mentalne degeneracije. Isticao je da je samozadovoljavanje uz prekinuti odnos, jedan od glavnih etioloških činilaca, tzv. Danas, nekih stotinak godina posle ovakvih naučnih zapisa, ispostavlja se da je samozadovoljavanje normalna, sasvim bezopasna pojava koja u situacijama jake napetosti dovodi do pražnjenja seksualne energije. Značenje reči onanija potiče od starozavetnog Onana koji je pri seksualnom odnosu sa ženom svoga brata spermu prosipao po zemlji, da se ne bi slučajno rodila deca..... Ispitivanja osoba muškog pola i mladih i odraslih, govore nam da se osobe muškog pola samozadovoljavaju više nego osobe ženskog pola. Razlozi za ovo bi hili sledeći: muški polni organi su mnogo pristupačniji. Dečaci se navikavaju da ih dodiruju pri mokrenju još dok su sasvim mali. Osim toga, muškarci se uzbuđuju brže i lakše od žena. U proseku, osobe ženskog pola počinju da se samozadovoljavaju obično pri kraju puberteta, a osobe muškog pola mnogo ranije. U toku samozadovoljavanja zamišljaju se prizori koji raspaljuju. Osobe muškog pola za stimulans koriste vizuelne objekte, a osobe ženskog pola maštovite priče. Orgazam brže postižu muškarci. Ženama je potrebno više vremena, kako bi sklopile u potpunosti svoju priču sa značajnom poentom na samom kraju.... Napomena: Samozadovoljavaju se mnoga živa bića: tvoji vršnjaci, starije osobe, mlađe osobe, pa čak i životinje. Međutim, o tome niko ništa ne govori. Osim što se obavlja u tajnosti, samozadovoljavanje je i u nemilosti. I ovo treba znati: poneke žene lakše postižu orgazam samozadovoljavanjem nego seksualnim odnosima. Danas o samozadovoljavanju smemo misliti kao o nekoj vrsti relaksativne navike - jer ono jeste jedan od oblika pražnjenja napetosti. Početak se uglavnom vezuje za pubertet, ali kasnije upražnjavanje nije uslovljeno godinama žena, odnosno muškaraca. Činjenice Mnogi muškarci i žene upražnjavaju ovu aktivnost, iako imaju regularne,. Ovo, naravno, nije teško objasniti činjenicom da se potrebe para za učestalošću seksualnih odnosa retko poklapaju. Sam fenomen je, mogli bi i to naglasiti - samolimitirajući. Kada se iscrpi potreba, samozadovoljavanje prestaje - čime ukidamo još jednu predrasudu, odnosno strah od preteranog samozadovoljavanja. Samozadovoljavanje se kao vid stimulativne terapije u sadejstvu sa ciljano izazvaniin seksualnim fantazmima koristi u svim programima seksualne terapije. Smatra se nenormalnom pojavom samo u jednom slučaju, kada samo sebi postane cilj! Podaci o aktivnostima samozadovoljavanja u našoj populaciji Sve u svemu, tretirano kroz teoriju, ali i kroz kliničku praksu, samozadovoljavanje ulazi u nauku na jedan novi način. Deo ovog novog pristupa svakako su i empirijska istraživanja fenomena. Najveći broj zemalja, ne samo razvijenih nego i onih nama sličnih, već je završio svoja nacionalna istraživanja seksulnosti, a u okviru nje i fenomena samozadovoljavanja. Zanimalo nas je naravno, kako sve to izgleda u našim uslovima? Dakle, šta je sa samozadovoljavanjem na našim prostorima, kada započinje, koliko je često, da li se zabranjuje, prati li ga griža savesti... U daljem tekstu ćemo vam predstaviti deo, do sada obrađenih podataka. Krenućemo, naravno, od prvog pitanja. Rezultati kažu da i dalje postoji stalistički značajna razlika između muškaraca i žena, s obzirom na godine u kojima počinju da se samozadovoljavaju. Naravno, muškarci i dalje vode. Ipak, vrednim pažnje učinio nam se podatak da izvestan značajnih 14% procenat devojčica saopštava o počecima samozadovoljavanja već u 10. Ovo je podatak koji ne menja odnos polova prema fenomenu, ali svedoči o razbijanju nekih kulturoloških predrasuda. U odnosu na starost, pitanje o početku samozadovoljavanja, potvrđuje da postoji ne velika, ali statistički značajna razlika između ispitanika različitih uzrasnih grupa i saopštenja o početku masturbatornih aktivnosti. Naime što mlađi ispitanici, to raniji početak! Ovu činjenicu nije teško razumeti u kontekstu ranijeg fizičkog sazrevanja i bržeg ulaženja u pubertet mladih generacija. Kao da se granica početka pomera sve niže i niže. Međutim, u kategoriji ispitanika preko 50 godina, odjednom, ovaj fenomen kao da prestaje da važi. Ispitanici ovog uzrasta u velikom procentu značajno većem od preostalih uzrasnih grupa saopštavaju o počecima samozadovoljavanja već u 10. Ili je vremenska distanca učinila da što smo stariji, to nam se čini da je sve počelo mnogo ranije, ili je ovo fenomen koji zaslužuje novo istraživanje! Obrazovanje je treća varijabla sa kojom smo ukrstili naše prvo pitanje i ona nam kaže da manje obrazovani slatistički značajno češće saopštavaju o ranom početku aktivnosti samozadovoljavanja. Indirektno, ovo je potvrda da je naučna inlerpretacija o štetnosti samozadovoljavanja, značajno oblikovala laičke predrasude. Kod obrazovanijih, inhibicije su veće! Kada koliko često se samozadovoljavate? Drugo pitanje, rekli smo već, odnosilo se na učestalost ove aktivnosti. I ovde smo dobili potvrdu o slatistički značajnoj razlici između polova u pogledu učestalosti. Naravno, muškarci se češće samozadovoljavaju. Zene najčešće izjavljuju da su njihove potrebe za ovom aktivnošću jednom mesečno, pa i ređe! Povežemo li sa ovim, već iznet podatak o tome da značajan broj žena lakse stiže do orgazma kroz samozadovoljavanje, nego kroz seksualni odnos, postavlja se pitanje šta je sa? U odnosu na godine starosti, učestalost samozadovoljavanja opada - posle tridesetih. Odnosno, sa uspostavljanjem redovnih seksualnih odnosa, većina žena, ali i sve veći broj muškaraca se opredeljuje za kategoriju jednorn mesečno. Da li ovo znači da su potrebe za seksualnim aktivnostima kod partnera našeg podneblja skoro idealno usklađene, tako da se samozadovoljavanje ovako drastično redukuje? Odgovore na pitanja koja se otvaraju svakako ćemo dobiti kroz dalju analizu sprovedenog istraživanja. Obrazovanje i učestalost samozadovoljavanja imaju karakterističan, statistički značajan odnos u smislu da se niže ohrazovani ispitanici izjašnjavaju o češćem upražnjavanju ove aktivnosti. Interpretacija ovih podataka biće svakako potpunija kada bude razmotrena u kontekstu mnogih drugih dobijenih, ali za sada neobrađenih podataka. Ipak, čini nam se da već na osnovu iznetog, možemo reći: u Srbiji, 2000.

DVE LEZBAKCALE SE LIZU U KLIPU ?!?!?! OMG
Ne samo da je jezik pokriven slinom, prirodnim lubrikantom, već njime možete manevrirati na bezbroj načina. Tamo je najviše nervnih završetaka koji zaslužuju mnogo pažnje. Muskarci misle da klitoris treba snazno trljati ili jako sisati nesvesni da ona vrsta pritiska koja je dobra za penis moze da bude bolna za klitoris. Kada je rech o zadovoljstvu i ograzmu velichina nema nikakve veze. Najbolja pozicija za njega Za njega je tokom oralnog seksa polovina užitka to što može da vas gleda. Hoću reći, i muškarci i žene su prikazani stereotipno, iako je žena naravno objekt budući da su gledatelji većinom muška publika. Što vlažnije to bolje... U nekim kulturama ova krv je toliko vazna u dokazivanju nevinosti da se nakon prve brachne noci celoj zajednici pokazuje okrvavljen charshaf. Budite sigurni da ste potpuno uklonili tragove gela, lubrikanta, meda, chokolade, shlaga, ukoliko ste ih koristili prilikom odnosa. Mozda cete otkriti da je otvor vrlo osetljiva zona. NE STAVLJAJTE U VASHU VAGINU NISHTA STO NE BISTE STAVILI U USTA! Zamislite da je vagina kornet s tri kuglice sladoleda različitih okusa.

SPREMNI ZA CHAT?: TOP 5 najboljih aplikacija za upoznavanje partnera

❤️ Click here: Aplikacije za chat

Chrome posjeduje Sve novosti na jednoj aplikaciji, widget, offline čitanje, 300+ izvora. Iako je za sada dostupna samo za PC vjerujemo da će uskoro biti dostupna i za Mobile. Ipak je on kralj, šta će mu?

You can think of it as a walk around town or the world , but with one exciting difference - you have an easy way to connect with the people you see! Ukoliko vam se poklope interesovanja dobićete notifikaciju, a onda je ostalo na vama. Ovo je desktop aplikacija Franz! Sve to dovodi nas do dijela koji na zapadu nije dostupan, a to su j ednostavne aplikacije unutar WeChata i dućan u kojem ih korisnici mogu odabrati.

Mob&IT - You've got your network in your pocket... Tinder Ovo je, barem u opisu, aplikacija zamišljena pretežno za zabavu.

Ako još niste, preuzmite što pre novu verziju Vibera. Popularna aplikacija za slanje besplatnih poruka i razgovore osvanula je u novom svetlu, a Viber od sada ima i podršku koja će pokopati Whatsapp. Za samobrišuće poruke pre svega će biti potrebno preuzimanje i instaliranje Wink aplikacije, koju je Viber nedavno kupio. Pomoću Winka je nadalje moguće podešavanje vremena nakon kojeg će poslana poruka biti izbrisana, kako na telefonu s kojeg je poslana, tako i na telefonu osobe koja je primila poruku. Pritom su korisnicima na raspolaganju četiri vremenske opcije, poruke se mogu izbrisati nakon jedne, tri, sedam ili 10 sekundi. Nakon instalacije Wink aplikacije, samobrišuće poruke mogu se slati iz Vibera, i to dodatnog menija, odakle se šalju slike, datoteke i slično. Klikom na Wink ikonu aktivira se kamera koja omogućava slikanje ili snimanje kratkog video zapisa dužim pritiskom na Record dugme. Snimljeni materijal se može dopuniti tekstualnim porukama, a onda poslati uz vreme nakon kojeg će se poruka izbrisati. Wink poruke nikako nije moguće sačuvati, čak se sadržaj poruka ne može videti pre nego što se klikne na Wink logo. Ovim potezom, Viber želi zaštititi privatnost korisnika te omogućiti razmenu poverljivih fotografija i video zapisa, koji nisu za svačije oči. Izvor: BKTVNews This entry was posted in and tagged , , , , , , on by.

Top 5
Ne kažem da se treba bojati kineskog ulaska na zapadno tržište, ali smatram da bismo pozorno trebali pratiti globalne trendove koji polako, ali sigurno dolaze u naše krajeve. Tu i tamo postave neka pitanja, ali ništa nije uznemiravajuće. Nema većih razloga od navedenih da bi počeli da koristite WhatApp. Parking Manijak je jako korisna aplikacija koja ima mogucnost placanja zona za skoro sve gradove u Srbiji. Što se tiče aplikacije veoma je konkretna i namenski odrađena, sve pohvale za dizajn i funkcionalnost. Zbog velikog broja komentara Informativa.

Upoznavanje policije sa specifičnim potrebama osoba s invaliditetom

❤️ Click here: Upoznavanje osoba sa invaliditetom

Poštovanje privatnosti Član 22 1. Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3.

Mnoge osobe sa invaliditetom plaše se da, kad se zaposle, ne izgube tuđu negu i pomoć, koja im pruža siguran prihod. Svaku izmenu i dopunu koju usvoji dvotrećinska većina država strana ugovornica koje su prisutne i koje glasaju generalni sekretar dostavlja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na odobrenje, a potom svim državama stranama ugovornicama na prihvatanje. Pozeljno bi bilo mada ne znam koliko je to i realno ostvarivo da se bar malo vise i cesce prave tv prilozi na temu veza i brakova osoba sa invaliditetom. Oduševljeni članovi nastavili su druženje u obližnjem restoranu.

Programi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom - Član 42 Zahtev za dodelu sredstava iz člana 41.

Saglasile su se o sledećem: Cilj Član 1 Cilj ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Osobe sa invaliditetom uključuju i one koji imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima. Opšta načela Član 3 Načela ove konvencije su sledeća: a poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnost uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba; b zabrana diskriminacije; c puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo; d uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva; e jednake mogućnosti; f dostupnost; g ravnopravnost žena i muškaraca; h uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta. Opšte obaveze Član 4 1. Države strane ugovornice prihvataju da obezbede i unaprede puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta. U tom cilju države strane ugovornice preuzimaju obavezu da: a usvoje sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarenje prava priznatih ovom konvencijom; b preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; c uzmu u obzir zaštitu i unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom u okviru svih politika i programa; d se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa ovom konvencijom; e preduzmu sve odgovarajuće mere za otklanjanje diskriminacije po osnovu invalidnosti od strane bilo kog lica, organizacije ili privatnog preduzeća; f da preduzmu odnosno podstiču istraživanje i razvoj univerzalno dizajniranih predmeta, usluga, opreme i uređaja, kako je definisano u članu 2. Što se tiče ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, svaka država strana ugovornica preuzima obavezu da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima i, tamo gde je to potrebno, u okviru međunarodne saradnje, kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje tih prava bez štete po one obaveze sadržane u ovoj konvenciji koje su odmah primenljive prema međunarodnom pravu. U izradi i primeni propisa i politika u cilju primene ove konvencije, kao i u drugim procesima odlučivanja u vezi s pitanjima koja se tiču osoba sa invaliditetom, države strane ugovornice će tesno sarađivati i aktivno uključivati osobe sa invaliditetom, uključujući i decu sa invaliditetom preko njihovih reprezentativnih organizacija. Nijedna odredba ove konvencije neće uticati na eventualne druge odredbe koje u većoj meri vode ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, a koje mogu biti sadržane u pravu države strane ugovornice ili međunarodnom pravu koje je na snazi u odnosu na tu državu. Neće biti ograničavanja, odnosno odstupanja od bilo kojeg ljudskog prava i osnovnih sloboda priznatih ili postojećih u bilo kojoj državi strani ugovornici ove konvencije u skladu s pravom, konvencijama, propisima ili običajima pod izgovorom da se ovom konvencijom ne priznaju ta prava ili slobode, odnosno da se priznaju u manjoj meri. Odredbe ove konvencije odnose se na sve delove saveznih država bez ikakvih ograničenja, odnosno izuzetaka. Jednakost i zabrana diskriminacije Član 5 1. Države strane ugovornice konstatuju da su svi pojedinci jednaki pred zakonom i po zakonu, kao i da imaju pravo da bez ikakve diskriminacije uživaju jednaku zaštitu i jednake pogodnosti u skladu sa zakonom. Države strane ugovornice će zabraniti svaku diskriminaciju po osnovu invalidnosti i garantovaće osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Da bi unapredile jednakost i otklonile diskriminaciju, države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće korake za obezbeđenje razumnog prilagođavanja. Posebne mere koje su neophodne za ubrzavanje ili dostizanje de facto jednakosti osoba sa invaliditetom neće se smatrati diskriminacijom u smislu odredaba ove konvencije. Žene sa invaliditetom Član 6 1. Države strane ugovornice su svesne toga da su žene i devojke sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji i u tom pogledu će preduzeti mere kako bi im obezbedile potpuno i ravnopravno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile potpun razvoj, napredak i osposobljavanje žena da bi im se garantovalo vršenje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržanih u ovoj konvenciji. Deca sa invaliditetom Član 7 1. Države strane ugovornice će preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da, ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. U svim akcijama koje se tiču dece sa invaliditetom mora se prevashodno voditi računa o najboljim interesima deteta. Države strane ugovornice će obezbediti da deca sa invaliditetom imaju pravo na slobodno izražavanje svog mišljenja o svim pitanjima koja ih se tiču, da se njihovom mišljenju da odgovarajuća težina u skladu sa njihovim uzrastom i zrelošću, ravnopravno sa drugom decom, kao i da im se pruži pomoć s obzirom na njihovu invalidnost i pomoć koja je primerena njihovom uzrastu kako bi ostvarila to pravo. Podizanje svesti Član 8 1. Države strane ugovornice se obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere: a da se podigne svest u celom društvu, uključujući na nivou porodice, o osobama sa invaliditetom i da se neguje poštovanje prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; b da se bore protiv stereotipa, predrasuda i štetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom, uključujući one zasnovane na polu i životnom dobu, u svim sferama života; c da se unapredi svest o sposobnostima i doprinosu osoba sa invaliditetom. Mere u tom cilju obuhvataju: a pokretanje i nastavljanje efikasnih kampanja za upoznavanje javnosti s ciljem; i negovanja osetljivosti za prava osoba sa invaliditetom; ii unapređenja pozitivne percepcije i veće društvene svesti u odnosu na osobe sa invaliditetom; iii unapređenja uvažavanja stručnosti, zasluga i sposobnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovog doprinosa na radnom mestu i tržištu rada; b podsticanja na svim nivoima obrazovnog sistema, uključujući i kod dece od malih nogu, ponašanja koje uvažava prava osoba sa invaliditetom; c podsticanja svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu s ciljem ove Konvencije; d unapređenja programa podizanja svesti o osobama sa invaliditetom i pravima osoba sa invaliditetom. Pristupačnost Član 9 1. U cilju omoćavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uključuju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosiće se, između ostalog, i na: a zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta; b informacije, komunikacije i druge usluge, uključujući i elektronske usluge i hitne službe. Države strane ugovornice će takođe preduzeti odgovarajuće mere: a da utvrde, promovišu i prate primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti; b da obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom; c da obezbede obuku nosilaca o problemima pristupačnosti s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom; d da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju; e da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost; f da podstiču druge odgovarajuće oblike pomoći i podrške osobama sa invaliditetom kako bi im se obezbedio pristup informacijama; g da podstiču pristup osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima, uključujući internet; h da podstiču blagovremenu izradu, razvoj, proizvodnju i distribuciju dostupnih informacionih i komunikacionih tehnologija i sistema, kako bi postali dostupni uz minimalne troškove. Pravo na život Član 10 Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da svako ljudsko biće ima urođeno pravo na život i preduzeće sve potrebne mere kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ga u punoj meri uživaju, ravnopravno sa drugima. Rizične situacije i humanitarne katastrofe Član 11 Države strane ugovornice će preduzeti, u skladu sa svojim obavezama prema međunarodnim pravom, uključujući međunarodno humanitarno pravo i međunarodno pravo vezano za ljudska prava, sve potrebne mere kako bi se obezbedila zaštita i sigurnost osoba sa invaliditetom u rizičnim situacijama, uključujući situacije oružanog sukoba, humanitarne katastrofe i elementarne nepogode. Ravnopravnost pred zakonom Član 12 1. Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da osobe sa invaliditetom imaju pravo da svuda budu priznate pred zakonom, kao i druga lica. Države strane ugovornice priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet ravnopravno sa drugima u svim aspektima života. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihovog pravnog kapaciteta. Države strane ugovornice će obezbediti da se svim merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta pruže odgovarajuće i efikasne garancije radi sprečavanja zloupotrebe shodno međunarodnom pravu koje se odnosi na ljudska prava. Takve garancije obezbediće da se merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta poštuju prava, volja i prioriteti odnosne osobe, kao i da ne dođe do sukoba interesa i neprimerenog uticaja, da budu proporcionalne i prilagođene okolnostima odnosne osobe, u najkraćem mogućem trajanju i da podležu redovnom preispitivanju nadležnog nezavisnog i nepristrasnog organa ili sudskog tela. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose. U zavisnosti od odredaba ovog člana države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće i efikasne mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedila jednaka prava da budu vlasnici imovine ili da je nasleđuju, da kontrolišu svoje finansije i da imaju ravnopravan pristup bankarskim kreditima, hipotekarnim zajmovima i drugim oblicima finansijskog kreditiranja, kao i da osobe sa invaliditetom ne budu lišene svoje imovine nečijom samovoljom. Pristup pravdi Član 13 1. Države strane ugovornice će osobama sa invaliditetom obezbediti efikasan pristup pravdi ravnopravno sa drugim licima, u skladu s procedurom i starošću, kako bi im se olakšalo efikasno obavljanje dužnosti direktnih i indirektnih učesnika, kao i uloge svedoka, u svim sudskim postupcima, kako u istražnom tako i u drugim preliminarnim fazama postupka. Da bi se osobama sa invaliditetom obezbedio efikasan pristup pravdi, države strane ugovornice unapređivaće odgovarajuću obuku namenjenu licima zaposlenim u oblasti pravosuđa, uključujući policiju i zatvorsko osoblje. Lična sloboda i bezbednost Član 14 1. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom ravnopravno sa drugima: a uživaju pravo na ličnu slobodu i bezbednost; b ne budu lišena slobode protivzakonito ili nečijom samovoljom, da svako lišavanje slobode bude u skladu sa zakonom, kao i da postojanje invaliditeta ni u kom slučaju ne može biti opravdanje za lišavanje slobode. Države strane ugovornice će obezbediti da, u slučaju da osobe s invaliditetom budu lišene slobode bilo kakvim postupkom, te osobe ravnopravno sa drugima imaju pravo na garancije u skladu s međunarodnim pravom koje se odnose na ljudska prava i da se s njima postupa u skladu s ciljevima i načelima ove Konvencije, uključujući obezbeđenje odgovarajućeg smeštaja. Odsustvo zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Član 15 1. Niko neće biti izložen zlostavljanju ili okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, posebno niko neće biti podvrgnut medicinskim ili naučnim eksperimentima bez svoje saglasnosti. Države strane ugovornice će preduzeti sve efikasne zakonske, administrativne, sudske ili druge mere u cilju sprečavanja da osobe sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, budu izložene zlostavljanju ili svirepom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Odsustvo eksploatacije, nasilja i zloupotrebe Član 16 1. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako bi zaštitile osobe sa invaliditetom, kako u njihovom domu tako i izvan njega, od svih oblika eksploatacije, nasilja i zloupotrebe, uključujući aspekte vezane za pol. Države strane ugovornice će preduzeti takođe sve odgovarajuće mere u cilju sprečavanja svih oblika iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe obezbeđivanjem, između ostalog, odgovarajućih oblika pomoći i podrške, shodno polu i starosti, osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama i starateljima, uključujući pružanjem informacija i obukom o tome kako izbeći, prepoznati i prijaviti slučajeve iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe. Države strane ugovornice će obezbediti da se prilikom pružanja zaštite vodi računa o starosti, polu i invaliditetu. U cilju sprečavanja nastajanja bilo kakvih oblika iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe, države strane ugovornice će obezbediti da sve olakšice i programi namenjeni osobama sa invaliditetom budu efikasno praćeni od strane nezavisnih organa. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere radi unapređenja fizičkog, kognitivnog i psihološkog oporavka, rehabilitacije i socijalne reintegracije osoba sa invaliditetom koje postanu žrtve bilo kakvog iskorišćavanja, nasilja ili zloupotrebe, uključujući obezbeđivanjem usluga zaštite. Takav oporavak i reintegracija će se realizovati u okruženju koje podstiče zdravlje, blagostanje, samopoštovanje, dostojanstvo i samostalnost ličnosti vodeći računa o potrebama vezanim za pol i starost. Države strane ugovornice će obezbediti efikasne zakone i politiku, uključujući one koji se odnose na žene i decu, kako bi se obezbedilo da slučajevi iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe osoba sa invaliditetom budu identifikovani, ispitani i, po potrebi, krivično gonjeni. Zaštita integriteta ličnosti Član 17 Svaka osoba sa invaliditetom ima pravo na poštovanje svog fizičkog i mentalnog integriteta ravnopravno sa drugima. Sloboda kretanja i državljanstvo Član 18 1. Države strane ugovornice će priznati osobama sa invaliditetom pravo na slobodu kretanja, slobodan izbor boravišta i na državljanstvo ravnopravno sa drugima, uključujući obezbeđenjem da osobe sa invaliditetom: a imaju pravo na sticanje i promenu državljanstva i da ne budu lišene državljanstva samovoljom ili zbog invaliditeta; b ne budu lišene, zbog invaliditeta, mogućnosti da pribave, poseduju i koriste dokumentaciju u vezi sa njihovim državljanstvom ili druge identifikacione dokumente ili da koriste odgovarajuće postupke, kao što je imigracioni postupak, koji mogu biti potrebni radi lakšeg ostvarivanja prava na slobodu kretanja; c imaju slobodu da napuste svaku zemlju, uključujući njihovu; d ne budu lišene, proizvoljno ili na osnovu invaliditeta, prava na ulazak u svoju zemlju. Deca sa invaliditetom biće upisana odmah po rođenju i imaće od rođenja pravo na lično ime, pravo na sticanje državljanstva i, po mogućnosti, pravo da znaju ko su im roditelji i na roditeljsko staranje. Samostalan život i uključivanje u zajednicu Član 19 Države strane ugovornice ove konvencije priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici, da imaju jednak izbor kao i drugi i preduzeće efikasne i odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom olakšaju potpuno uživanje ovog prava i njihovo potpuno uključivanje i učešće u zajednici, uključujući obezbeđenjem da: a osobe sa invaliditetom imaju mogućnost izbora boravišta, kao i na to gde i sa kim će živeti, ravnopravno sa drugima, i da ne budu obavezne da žive u nekim konkretnim životnim uslovima; b osobe sa invaliditetom imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga za pružanje podrške od strane zajednice, uključujući ličnu pomoć koja im je potrebna za život i uključivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije ili izopštavanja iz zajednice; c usluge i olakšice koje zajednica pruža stanovništvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe. Lična pokretljivost Član 20 Države strane ugovornice će preduzeti efikasne mere da osobama sa invaliditetom obezbede ličnu pokretljivost sa najvećim mogućim stepenom samostalnosti, uključujući: a da osobama s invaliditetom olakšaju ličnu pokretljivost na način i u vreme koje one odaberu, uz prihvatljive troškove; b da se osobama sa invaliditetom olakša pristup kvalitetnim pomagalima za kretanje, uređajima, tehnologijama i oblicima žive pomoći i posrednika u kretanju, uključujući njihovo stavljanje na raspolaganje uz prihvatljive troškove; c da osobama s invaliditetom obezbede obuku u veštinama kretanja kao i specijalizovanom osoblju koje će raditi sa tim osobama; d da podstaknu pravna lica koja proizvode pomagala, sredstva i pomoćne tehnologije za kretanje da uzmu u obzir sve aspekte pokretljivosti osoba sa invaliditetom. Sloboda izražavanja i mišljenja i pristup informacijama Član 21 Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom mogu da uživaju pravo na slobodu izražavanja i mišljenja, uključujući slobodu da traže, primaju i prenose informacije i ideje, ravnopravno sa drugima, posredstvom svih oblika komunikacije po vlastitom izboru, kao što je definisano u članu 2. Poštovanje privatnosti Član 22 1. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na zaštitu putem zakona od takvog mešanja ili napada. Države strane ugovornice će štititi privatnost ličnih, zdravstvenih i informacija u vezi sa rehabilitacijom osoba sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima. Poštovanje doma i porodice Član 23 1. Države strane ugovornice će preduzeti efikasne i odgovarajuće mere u cilju otklanjanja diskriminacije osoba sa invaliditetom u svim pitanjima koja se odnose na brak, porodicu, roditeljstvo i lične odnose, ravnopravno sa drugima, kako bi se obezbedilo: a priznavanje prava svih osoba sa invaliditetom u životnom dobu za stupanje u brak da stupe u brak i osnuju porodicu na osnovu slobodne i pune saglasnosti budućih supružnika; b priznavanje prava osobama sa invaliditetom da slobodno i odgovorno odlučuju o broju i razmaku između rađanja dece i da imaju pristup informacijama odgovarajućim za njihovo životno doba, obrazovanju u vezi sa rađanjem i planiranjem porodice, kao i potrebnim sredstvima kako bi im se omogućilo vršenje ovih prava; c da osobe sa invaliditetom, uključujući decu, očuvaju svoju plodnost ravnopravno sa drugima. Države strane ugovornice će obezbediti prava i odgovornosti osoba sa invaliditetom u vezi sa starateljstvom, štićeništvom i skrbništvom, usvajanjem dece ili sličnim institutima, tamo gde su ovi koncepti predviđeni nacionalnim zakonodavstvom; u svim slučajevima najviše će se voditi računa o najboljim interesima deteta. Države strane ugovornice će pružati odgovarajuću pomoć osobama sa invaliditetom u vršenju njihovih obaveza podizanja dece. Države strane ugovornice će obezbediti da deca sa invaliditetom imaju jednaka prava u pogledu porodičnog života. U cilju ostvarivanja ovih prava i sprečavanja skrivanja, napuštanja, zanemarivanja i izopštavanja dece sa invaliditetom, države strane ugovornice se obavezuju da pružaju blagovremene i sveobuhvatne informacije, usluge i podršku deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. Države strane ugovornice će obezbediti da se dete ne razdvaja od svojih roditelja protiv svoje volje, osim ukoliko nadležni organi na osnovu sudskog preispitivanja ne utvrde, u skladu sa zakonom i procedurama koje se primenjuju, da je takvo razdvajanje neophodno u najboljem interesu deteta. Ni u kom slučaju se dete neće razdvajati od roditelja na osnovu invaliditeta bilo deteta ili jednog ili oba roditelja. Države strane ugovornice će, ukoliko najbliža porodica nije u stanju da vodi brigu o detetu sa invaliditetom, uložiti sve napore kako bi se obezbedilo alternativno staranje u okviru šire porodice ili, ukoliko to nije moguće, u okviru zajednice u porodičnom okruženju. Obrazovanje Član 24 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države strane ugovornice će obezbediti inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima i doživotno učenje u cilju: a punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanja poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima; b razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala; c omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. U ostvarivanju ovog prava, države strane ugovornice će obezbediti da: a osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, na osnovu invaliditeta; b osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive; c se pruži razuman smeštaj u skladu s potrebama pojedinca na kojeg se to odnosi; d osobe sa invaliditetom dobiju potrebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja; e efektivne mere individualizovane podrške budu obezbeđene u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju, u skladu sa ciljem punog uključivanja. Države strane ugovornice će omogućiti osobama sa invaliditetom da uče veštine života i društvenog razvoja radi njihovog punog učešća u obrazovanju i ravnopravnog pripadanja zajednici. U tom cilju, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere, uključujući da: a omoguće lakše učenje Brajovog pisma, alternativnog pisma, uveličavajućih i alternativnih načina, sredstava i formata komunikacije kao i veština orijentacije i kretanja, uz podršku i usmeravanje od strane lica sa sličnim problemima; b olakšaju učenje jezika znakova i unaprede lingvistički identitet zajednice gluvih; c obezbede da se školovanje osoba, posebno dece, koja su slepa, gluva ili i slepa i gluva organizuje na najprikladnijim jezicima, načinima i sredstvima komunikacije za pojedinca, kao i u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju. Takva obuka će obuhvatiti svest o invaliditetu i korišćenje odgovarajućih uveličavajućih i alternativnih sredstava, načina i formata komunikacije, obrazovnih tehnika i materijala kao podrške osobama sa invaliditetom. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom imaju pristup opštem tercijernom obrazovanju, stručnoj obuci, školovanju odraslih i doživotnom učenju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima. U tom cilju, države strane ugovornice će voditi računa da se osobama sa invaliditetom obezbedi razuman smeštaj. Zdravlje Član 25 Države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama, vodeći računa o polu, uključujući rehabilitaciju u vezi sa zdravljem. Države strane ugovornice posebno će: a obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima, uključujući u oblasti polnog ili reproduktivnog zdravlja i javnih zdravstvenih programa namenjenih širokoj populaciji; b obezbediti one zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom zbog njihovog invaliditeta, uključujući rano otkrivanje i intervenciju, po potrebi, i usluge namenjene svođenju na najmanju meru i sprečavanju daljeg invaliditeta, uključujući među decom i starijim osobama; c obezbediti ove zdravstvene usluge što je moguće bliže zajednicama gde ljudi žive, uključujući seoske sredine; d zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, uključujući na osnovu slobodne i informisane saglasnosti, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu; e zabraniti diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom prilikom obezbeđenja zdravstvenog osiguranja i životnog osiguranja ukoliko je takvo osiguranje dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom, koje će se obezbediti na pravedan i razuman način; f sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga ili hrane ili tečnosti na osnovu invaliditeta. Održavanje i rehabilitacija Član 26 1. Države strane ugovornice će preduzeti efikasne i odgovarajuće mere, uključujući putem podrške osoba sa sličnim tegobama, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da postignu i očuvaju maksimalnu nezavisnost, punu fizičku, mentalnu, socijalnu i stručnu sposobnost, kao i puno uključivanje i učešće u svim aspektima života. U tom cilju, države strane ugovornice će organizovati, ojačati i pružiti sveobuhvatne usluge i programe održavanja i rehabilitacije, posebno u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnih usluga, tako da ove usluge i programi: a otpočnu u najranijoj mogućoj fazi i da se zasnivaju na multidisciplinarnoj proceni individualnih potreba i sposobnosti; b podrže učešće i uključivanje u zajednicu kao i u sve aspekte društva na dobrovoljnoj osnovi i da budu dostupni osobama sa invaliditetom na mestima najbližim njihovim zajednicama, uključujući seosku sredinu. Države strane ugovornice će podsticati razvoj početne i kontinuirane obuke za profesionalce i drugo osoblje koje radi na pružanju usluga održavanja i rehabilitacije. Države strane ugovornice će se zalagati za raspoloživost, poznavanje i upotrebu pomoćnih sredstava i tehnologija, osmišljenih za osobe sa invaliditetom, koje se odnose na održavanje i rehabilitaciju. Rad i zapošljavanje Član 27 1. Države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na rad, ravnopravno sa drugima; to uključuje pravo na mogućnost sticanja sredstava za život radom koji je slobodno izabran ili prihvaćen na tržištu rada i u radnoj sredini koja je otvorena, uključiva i pristupačna za osobe sa invaliditetom. Države strane ugovornice će garantovati i unapređivati ostvarivanje prava na rad, uključujući i one osobe koje postanu invalidi tokom rada, tako što će preduzeti odgovarajuće korake, uključujući putem zakonodavstva, između ostalog, u cilju: a zabrane diskriminacije na osnovu invalidnosti u vezi sa svim pitanjima koja se tiču svih oblika zapošljavanja, uključujući uslove za stupanje u radni odnos, angažovanje i zapošljavanje, stalnost zapošljavanja, napredovanje na radnom mestu i bezbedne i zdrave radne uslove; b zaštite prava osoba sa invaliditetom da, ravnopravno sa drugima, uživaju pravedne i povoljne uslove za rad, uključujući jednake mogućnosti i nadoknadu za rad jednake vrednosti, bezbedne i zdrave radne uslove, uključujući zaštitu od uznemiravanja i ispravljanje nepravdi; c stvaranja uslova da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da ostvaruju svoje pravo na rad i sindikalno udruživanje, ravnopravno sa drugima; d omogućavanja osobama sa invaliditetom da imaju efikasan pristup opštim tehničkim programima i programima za stručno usmeravanje, kao i uslugama nalaženja posla i stručne i kontinuirane obuke; e podsticanja mogućnosti zapošljavanja i napredovanja u karijeri za osobe sa invaliditetom na tržištu rada, kao i pružanje pomoći u pronalaženju, sticanju, očuvanju posla i vraćanja na posao; f unapređivanja mogućnosti za samozapošljavanje, preduzetništvo, razvoj zadruga i otpočinjanje vlastitog posla; g zapošljavanja osoba sa invaliditetom u javnom sektoru; h podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom u privatnom sektoru putem odgovarajućih politika i mera, koje mogu obuhvatati i afirmativne akcione programe, podsticaje i druge mere; i obezbeđenja razumnog smeštaja osobama sa invaliditetom na radnom mestu; j podsticanja osoba sa invaliditetom da stiču radno iskustvo na otvorenom tržištu rada; k podsticanja programa stručne i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, programa za zadržavanje posla i vraćanje na posao osoba sa invaliditetom. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu držane u ropstvu ili stanju sličnom ropstvu, kao i da budu zaštićene, ravnopravno sa drugima, od prisilnog rada ili radne obaveze. Odgovarajući uslovi života i socijalna zaštita Član 28 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na odgovarajući životni standard za njih i njihovu porodicu, uključujući odgovarajuću ishranu, odeću i smeštaj, kao i na stalno poboljšavanje uslova života, i preduzeće odgovarajuće korake radi očuvanja i unapređivanja ovog prava bez diskriminacije na osnovu invaliditeta. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na socijalnu zaštitu i na ostvarivanje tog prava bez diskriminacije na osnovu invaliditeta i preduzeće odgovarajuće korake radi očuvanja i unapređivanja ovog prava, uključujući i mere kojima se obezbeđuje da: a osobe sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup uslugama obezbeđenja čiste vode, kao i da imaju pristup odgovarajućim i raspoloživim uslugama, sredstvima i ostaloj pomoći za potrebe invalida; b osobe sa invaliditetom, posebno žene i devojke sa invaliditetom i starije osobe sa invaliditetom, imaju pristup programima socijalne zaštite i programima za smanjenje siromaštva; c osobe sa invaliditetom i njihove porodice koje žive u siromaštvu imaju pristup državnoj pomoći za pokrivanje troškova vezanih za invaliditet, uključujući odgovarajuću obuku, davanje saveta, finansijsku pomoć i privremenu tuđu negu; d osobe sa invaliditetom imaju pristup programima socijalnih stanova; e osobe sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup penzionim pogodnostima i programima. Učešće u političkom i javnom životu Član 29 Države strane ugovornice garantuju osobama sa invaliditetom politička prava i mogućnost da ih uživaju na ravnopravnoj osnovi sa drugima, i obavezuju se: a da osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u političkom i javnom životu ravnopravno kao i drugi, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, uključujući pravo i mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju i budu birane, između ostalog, tako što će: i obezbediti da procedure glasanja, sredstva i materijali budu prikladni, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje; ii štititi prava osoba sa invaliditetom da tajno glasaju na izborima i javnim referendumima bez zastrašivanja, kao i da se kandiduju na izborima, da efikasno obavljaju dužnosti i sve javne funkcije na svim nivoima vlasti, omogućavajući korišćenje tehnologija za pomoć i novih tehnologija gde je to moguće; iii garantovati slobodno izražavanje volje osoba sa invaliditetom kao birača i u tom cilju, gde je to potrebno, na njihov zahtev, omogućiti da im osoba po njihovom izboru pruži pomoć prilikom glasanja; b aktivno unapređivati okruženje u kojem osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u obavljanju javnih poslova bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima, i podsticati njihovo učešće u javnim poslovima, uključujući: i učešće u nevladinim organizacijama i udruženjima koji se bave pitanjem javnog i političkog života zemlje, kao i u aktivnostima i upravi političkih partija; ii osnivanje i priključivanje organizacijama osoba sa invaliditetom u cilju predstavljanja osoba sa invaliditetom na međunarodnom nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Učešće u kulturnom životu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu Član 30 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima učestvuju u kulturnom životu i preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom: a imaju pristup materijalima kulturnog sadržaja u oblicima koji su im pristupačni; b imaju pristup televizijskim programima, filmovima, pozorištu i drugim kulturnim aktivnostima u oblicima koji su im pristupačni; c imaju pristup mestima za izvođenje predstava ili pružanje usluga kulturnog sadržaja, kao što su pozorišta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turističke agencije i, po mogućnosti, pristup spomenicima i znamenitostima od nacionalnog kulturnog značaja. Države strane ugovornice će preduzimati odgovarajuće mere kako bi omogućile da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da razvijaju i iskoriste svoje kreativne, umetničke i intelektualne potencijale, ne samo za svoje potrebe, već i za obogaćivanje društva. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće korake, u skladu s međunarodnim pravom, kako bi obezbedile da zakoni kojima se štite prava na intelektualnu svojinu ne predstavljaju neopravdanu ili diskriminatorsku prepreku za pristup osoba sa invaliditetom materijalima kulturnog sadržaja. Osobe sa invaliditetom imaju pravo, ravnopravno sa drugima, na priznavanje i podršku njihovom specifičnom kulturnom i jezičkom identitetu, uključujući jezik znakova i kulturu osoba oštećenog sluha. Da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ravnopravno sa drugima učestvuju u rekreativnim i sportskim aktivnostima, kao i onima u slobodno vreme, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi: a podstakle i unapredile učešće osoba sa invaliditetom, u najvećoj mogućoj meri, u vodećim sportskim aktivnostima na svim nivoima; b obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da organizuju, razvijaju i učestvuju u specifičnim sportskim i rekreativnim aktivnostima vezanim za invaliditet, i u tom cilju će podsticati obezbeđivanje, ravnopravno sa drugima, odgovarajuće nastave, treninga i sredstava; c obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim, rekreativnim i turističkim događajima; d obezbedile da deca sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup sa ostalom decom u učešću u igri, rekreaciji i aktivnostima u slobodno vreme, kao i sportskim aktivnostima, uključujući i one aktivnosti u okviru škole; e obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji su uključeni u organizaciju rekreativnih, turističkih aktivnosti kao i aktivnosti u slobodno vreme i sportskih aktivnosti. Statistika i prikupljanje podataka Član 31 1. Države strane ugovornice se obavezuju da prikupljaju odgovarajuće informacije, uključujući statističke podatke i podatke na osnovu istraživanja, koji im omogućuju formulisanje i sprovođenje politika u vezi s primenom ove konvencije. Proces prikupljanja i čuvanja ovih informacija će: a biti u skladu sa pravno utvrđenim garancijama, uključujući zakonodavstvo o zaštiti podataka, za obezbeđenje poverljivosti i poštovanja privatnosti osoba sa invaliditetom; b biti u skladu sa međunarodno prihvaćenim normama za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i etičkih načela prilikom prikupljanja i korišćenja statistike. Informacije koje su prikupljene u skladu sa ovim članom će se distribuirati, gde je to pogodno, i koristiti kako bi se omogućila procena ispunjavanja obaveza država strana ugovornica iz ove konvencije i kako bi se identifikovale i rešavale prepreke s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u ostvarivanju svojih prava. Države strane ugovornice preuzimaju odgovornost za distribuciju ovih statističkih podataka i obezbeđuju njihovu dostupnost osobama sa invaliditetom i drugima. Međunarodna saradnja Član 32 1. Države strane ugovornice priznaju značaj međunarodne saradnje i njenog unapređivanja u podršci nacionalnim naporima za ostvarenje svrhe i ciljeva ove Konvencije, i preduzimaće odgovarajuće i efikasne mere u tom pogledu, između dve ili više država i, gde je to pogodno, u saradnji sa odgovarajućim međunarodnim i regionalnim organizacijama i civilnim društvom, posebno organizacijama osoba sa invaliditetom. Te mere bi mogle obuhvatiti, između ostalog, sledeće: a da obezbede da u međunarodnu saradnju, uključujući međunarodne programe za razvoj, budu uključene osobe sa invaliditetom i da im ona bude dostupna; b olakšavanje i podržavanje izgradnje kapaciteta, uključujući putem razmene i podele informacija, iskustava, programa obuke i najbolje prakse; c olakšavanje saradnje u oblasti istraživanja i pristupa naučnom i tehničkom znanju; d pružanje, gde je to pogodno, tehničke i ekonomske pomoći, uključujući i olakšavanje pristupa i zajedničko korišćenje dostupnih tehnologija i onih za pomoć, kao i putem transfera tehnologija. Odredbe ovog člana ne idu na uštrb obaveza svake države strane ugovornice koje se tiču ispunjavanja njenih obaveza iz ove konvencije. Nacionalna primena i praćenje Član 33 1. Države strane ugovornice će odrediti, u skladu sa svojim sistemom organizacije, jedno ili više tela u okviru svoje vlade za pitanja koja se odnose na primenu ove Konvencije, i razmotriće sa dužnom pažnjom mogućnost uspostavljanja ili određivanja koordinacionog mehanizma u okviru vlade radi lakšeg preduzimanja odgovarajuće akcije u različitim sektorima i na različitim nivoima. Države strane ugovornice će, u skladu sa svojim pravnim i upravnim sistemima, održavati, jačati, odrediti ili uspostaviti u okviru odnosne države strane ugovornice, okvir, uključujući jedan ili više nezavisnih mehanizama, po potrebi, za unapređivanje, zaštitu i praćenje primene ove konvencije. Pri određivanju ili uspostavljanju takvog mehanizma, države strane ugovornice će uzeti u obzir načela koja se odnose na status i funkcionisanje nacionalnih institucija za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava. Civilno društvo, posebno osobe sa invaliditetom i njihove organizacije koje ih zastupaju, biće uključeni u proces praćenja primene i potpuno će u njemu učestvovati. Komitet za prava osoba sa invaliditetom Član 34 1. U vreme stupanja ove konvencije na snagu, Komitet će sačinjavati dvanaest eksperata. Nakon dodatnih šezdeset ratifikacija ili pristupanja Konvenciji, članstvo u Komitetu će se povećati za šest članova, dostižući maksimalan broj od osamnaest članova. Članovi Komiteta će delovati u ličnom svojstvu i posedovaće visoke moralne kvalitete i priznatu stručnost i iskustvo u oblasti koju pokriva ova Konvencija. Prilikom imenovanja svojih kandidata, države strane ugovornice se pozivaju da sa dužnom pažnjom razmotre odredbu iz člana 4. Države strane ugovornice će birati članove Komiteta vodeći računa o ravnopravnoj geografskoj zastupljenosti, zastupljenosti različitih oblika civilizacije i najvažnijih pravnih sistema, uravnoteženoj zastupljenosti polova i učešću eksperata sa invaliditetom. Članovi Komiteta će se birati tajnim glasanjem sa liste lica koja su države strane ugovornice imenovale iz redova svojih državljana na sastancima Konferencije država strana ugovornica. Na tim sastancima, na kojima će dve trećine država strana ugovornica predstavljati kvorum, lica izabrana u Komitet predstavljaće ona lica koja dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu glasova predstavnika država strana ugovornica koji su prisutni i koji glasaju. Prvi izbori će se održati najkasnije šest meseci nakon datuma stupanja ove konvencije na snagu. Najmanje četiri meseca pre datuma svakog pojedinačnog izbora, generalni sekretar Ujedinjenih nacija uputiće pismo državama stranama ugovornicama pozivajući ih da dostave svoje nominacije u roku od dva meseca. Generalni sekretar će potom pripremiti listu po abecednom redu svih lica koja su na ovaj način nominovana, navodeći države strane ugovornice koje su ih nominovale i dostaviće je državama stranama ugovornicama ove Konvencije. Članovi Komiteta biraju se na period od četiri godine i mogu biti samo još jednom izabrani. Međutim, šestorici članova koji su izabrani na prvim izborima mandat ističe po isteku dve godine; odmah nakon prvih izbora, imena ove šestorice članova bira žrebom predsedavajući sastanka spomenutog u tački 5. Izbor šestorice dodatnih članova Komiteta održaće se tokom redovnih izbora u skladu sa odgovarajućim odredbama ovog člana. Ukoliko član Komiteta umre ili podnese ostavku ili izjavi da iz bilo kojeg drugog razloga ne može više da obavlja svoje dužnosti, država strana ugovornica koja je imenovala tog člana imenovaće drugog eksperta koji ima kvalifikacije i ispunjava zahteve iznete u odgovarajućim odredbama ovog člana, koji će služiti u tom svojstvu do kraja mandata. Komitet će utvrditi svoj poslovnik o radu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će obezbediti potrebno osoblje i sredstva za efikasno obavljanje funkcija Komiteta na osnovu ove konvencije, i sazvaće njegov prvi sastanak. Uz odobrenje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, članovi Komiteta osnovanog prema ovoj konvenciji, dobijaće platu iz sredstava Ujedinjenih nacija pod onim uslovima i modalitetima koje utvrdi Skupština, imajući u vidu značaj odgovornosti Komiteta. Članovi Komiteta imaće pravo na olakšice, privilegije i imunitete koje uživaju eksperti u misiji Ujedinjenih nacija kako je utvrđeno u odgovarajućim odeljcima Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija. Izveštaji država strana ugovornica Član 35 1. Svaka država strana ugovornica će dostavljati Komitetu, preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, sveobuhvatni izveštaj o merama koje su preduzete u cilju izvršavanja njenih obaveza iz ove konvencije, kao i o napretku koji je u tom pogledu ostvaren, u roku od dve godine nakon stupanja ove konvencije na snagu za odnosnu državu stranu ugovornicu. Nakon toga, države strane ugovornice će podnositi naredne izveštaje najmanje jednom svake četiri godine i posle toga kad god to Komitet zatraži. Komitet će odlučivati o smernicama koje treba da se primenjuju na sadržaj izveštaja. Država strana ugovornica koja je podnela prvi sveobuhvatan izveštaj Komitetu ne treba da u svojim sledećim izveštajima ponavlja informacije koje je prethodno iznela. Prilikom pripreme izveštaja za Komitet, države strane ugovornice se pozivaju da razmotre mogućnost da to čine u okviru otvorenog i transparentnog procesa i da sa dužnom pažnjom uzmu u obzir odredbu sadržanu u članu 4, tačka 3. Izveštaji mogu da ukažu na faktore i teškoće koji utiču na stepen ispunjavanja obaveza iz ove konvencije. Razmatranje izveštaja Član 36 1. Komitet će razmotriti svaki izveštaj i dati onakve sugestije i opšte preporuke u vezi sa izveštajem koje može smatrati odgovarajućim i proslediće ih odnosnoj državi strani ugovornici. Država strana ugovornica može da odgovori Komitetu bilo kojom informacijom po svom izboru. Komitet može zatražiti dodatne informacije od država strana ugovornica koje su relevantne za primenu ove konvencije. Ukoliko država strana ugovornica znatno kasni s podnošenjem izveštaja, Komitet može obavestiti odnosnu državu stranu ugovornicu o potrebi razmatranja primene ove konvencije u toj državi strani ugovornici, na osnovu pouzdanih informacija kojima Komitet raspolaže, ukoliko odnosni izveštaj ne bude podnet u roku od tri meseca nakon tog obaveštenja. Komitet će pozvati odnosnu državu stranu ugovornicu da učestvuje u tom razmatranju. Ukoliko država strana ugovornica odgovori podnošenjem odnosnog izveštaja, primenjuju se odredbe stava 1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija staviće te izveštaje na raspolaganje svim državama stranama ugovornicama. Države strane ugovornice staviće svoje izveštaje na raspolaganje širokoj javnosti u svojoj zemlji i omogućiće pristup sugestijama i opštim preporukama koji se odnose na ove izveštaje. Komitet će, ukoliko to smatra primerenim, dostaviti specijalizovanim agencijama, fondovima i programima Ujedinjenih nacija i drugim nadležnim telima, izveštaje država strana ugovornica kako bi se izašlo u susret zahtevu ili upozorenju o potrebi dobijanja tehničkog saveta ili pomoći koje oni sadrže, zajedno sa primedbama i preporukama Komiteta, ukoliko ih bude, vezanim za te zahteve ili upozorenja. Saradnja država strana ugovornica i Komiteta Član 37 1. Svaka država strana ugovornica će sarađivati s Komitetom i pomagati njegovim članovima u ispunjavanju njihovog mandata. U svom odnosu sa državama stranama ugovornicama Komitet će sa dužnom pažnjom razmatrati puteve i načine za povećanje nacionalnih kapaciteta za primenu ove konvencije, uključujući i putem međunarodne saradnje. Odnos Komiteta sa ostalim telima Član 38 U cilju jačanja efikasne primene ove konvencije i podsticanja međunarodne saradnje u oblasti koju pokriva ova konvencija: a specijalizovane agencije i drugi organi Ujedinjenih nacija imaju pravo da budu zastupljeni prilikom razmatranja primene onih odredaba ove konvencije koje spadaju u delokrug njihovog mandata. Komitet može pozvati specijalizovane agencije i druga nadležna tela koje može smatrati odgovarajućim da daju ekspertski savet o primeni ove konvencije u oblastima koje spadaju u okvir njihovih odnosnih mandata. Komitet može pozvati specijalizovane agencije i druge organe Ujedinjenih nacija da podnesu izveštaje o primeni ove konvencije u oblastima koje spadaju u okvir njihovih aktivnosti. Izveštaj Komiteta Član 39 Komitet podnosi izveštaj svake dve godine Generalnoj skupštini i Ekonomskom i socijalnom savetu o svojim aktivnostima i može davati sugestije i opšte preporuke koje se zasnivaju na razmatranju izveštaja i informacija koje je dobio od država strana ugovornica. Te sugestije i opšte preporuke se uključuju u izveštaj Komiteta zajedno s komentarima, ukoliko ih ima, država strana ugovornica. Konferencija država strana ugovornica Član 40 1. Države strane ugovornice se redovno sastaju na Konferenciji država strana ugovornica radi razmatranja bilo kojeg pitanja u vezi s primenom ove konvencije. Najkasnije šest meseci nakon stupanja ove konvencije na snagu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija saziva Konferenciju država strana ugovornica. Naredne sastanke generalni sekretar saziva svake dve godine ili na osnovu odluke Konferencije država strana ugovornica. Depozitar Član 41 Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ove konvencije. Potpisivanje Član 42 Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama stranama ugovornicama i organizacijama za regionalne integracije počev od 30. Obavezna saglasnost Član 43 Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica i zvaničnoj potvrdi organizacija za regionalne integracije potpisnica iste. Konvencija je otvorena za pristupanje bilo koje države ili organizacije za regionalne integracije, koje nisu potpisale ovu konvenciju. Organizacije za regionalne integracije Član 44 1. Te organizacije će, u svojim instrumentima o zvaničnom potvrđivanju ili pristupanju, navesti stepen svojih nadležnosti u vezi s pitanjima kojima se bavi ova konvencija. One će naknadno obavestiti depozitara o bilo kojoj značajnoj izmeni stepena svojih nadležnosti. Za svrhe člana 45. Organizacije za regionalne integracije mogu, kad je reč o pitanjima iz njihove nadležnosti, koristiti svoje pravo da glasaju na Konferenciji država strana ugovornica, pri čemu je broj glasova jednak broju njihovih država članica koje su strane ugovornice ove konvencije. Takva organizacija neće koristiti svoje pravo da glasa ukoliko bilo koja od njenih država članica ostvaruje svoje pravo i obratno. Stupanje na snagu Član 45 1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju. Za svaku državu ili organizaciju za regionalne integracije, ratifikovanje, zvanično potvrđivanje ili pristupanje ovoj konvenciji nakon deponovanja dvadesetog takvog instrumenta, ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja takvog njenog instrumenta. Rezerve Član 46 1. Rezerve koje su nespojive s predmetom i svrhom ove konvencije nisu dopuštene. Rezerve se mogu povući u svako doba. Izmene i dopune Član 47 1. Svaka država strana ugovornica može predložiti izmenu i dopunu ove konvencije i dostaviti je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar obaveštava države strane ugovornice o svakoj predloženoj izmeni i dopuni s molbom da ga izveste da li su za održavanje konferencije država strana ugovornica na kojoj bi se razmatrali ovi predlozi i donosile odluke o njima. U slučaju da se u roku od četiri meseca od datuma takvog obaveštenja, najmanje jedna trećina država strana ugovornica izjasni za takvu konferenciju, generalni sekretar će sazvati konferenciju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svaku izmenu i dopunu koju usvoji dvotrećinska većina država strana ugovornica koje su prisutne i koje glasaju generalni sekretar dostavlja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na odobrenje, a potom svim državama stranama ugovornicama na prihvatanje. Svaka izmena i dopuna usvojena i odobrena u skladu sa stavom 1. Nakon toga, izmena i dopuna stupa na snagu za svaku državu stranu ugovornicu pojedinačno tridesetog dana nakon deponovanja njenog instrumenta o prihvatanju. Izmena i dopuna obavezuje samo one države strane ugovornice koje su je prihvatile. Ukoliko Konferencija država strana ugovornica tako odluči konsenzusom, izmena i dopuna koja je usvojena i odobrena u skladu sa stavom 1. Otkazivanje Član 48 Država strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Otkazivanje stupa na snagu po isteku godine dana nakon datuma prijema obaveštenja od strane generalnog sekretara. Dostupan format Član 49 Tekst ove konvencije na raspolaganju je u dostupnim formatima. Verodostojnost teksta Član 50 Tekstovi ove konvencije na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako su verodostojni.

Kolica
Države strane ugovornice će takođe preduzeti odgovarajuće mere: a da utvrde, promovišu i prate primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti; b da obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom; c da obezbede obuku nosilaca o problemima pristupačnosti s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom; d da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju; e da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost; f da podstiču druge odgovarajuće oblike pomoći i podrške osobama sa invaliditetom kako bi im se obezbedio pristup informacijama; g da podstiču pristup osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima, uključujući internet; h da podstiču blagovremenu izradu, razvoj, proizvodnju i distribuciju dostupnih informacionih i komunikacionih tehnologija i sistema, kako bi postali dostupni uz minimalne troškove. Sto se tice zdravstvenog fizickog stanja postigao sam recimo maksimum koliko stanje dozvoljava, i tu nema vise nekih narocitih promena. Na osnovu obrazloženog zahteva Nacionalnoj službi, poslodavac može da zasnuje radni odnos sa polaznikom i tokom obuke. Što se tiče ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, svaka država strana ugovornica preuzima obavezu da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima i, tamo gde je to potrebno, u okviru međunarodne saradnje, kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje tih prava bez štete po one obaveze sadržane u ovoj konvenciji koje su odmah primenljive prema međunarodnom pravu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako bi zaštitile osobe sa invaliditetom, kako u njihovom domu tako i izvan njega, od svih oblika eksploatacije, nasilja i zloupotrebe, uključujući aspekte vezane za pol. II PRAVA I OBAVEZE OSOBA SA INVALIDITETOM Član 6 Osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom, može da ostvari pravo: 1 na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2 na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; 3 na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; 4 na zapošljavanje pod opštim uslovima; 5 na zapošljavanje pod posebnim uslovima; 6 na mere aktivne politike zapošljavanja; 7 na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; 8 na druga prava u skladu sa zakonom. Prvi izbori će se održati najkasnije šest meseci nakon datuma stupanja ove konvencije na snagu. Tome u prilog govori i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje NSZ da je za protekle dve godine u Srbiji zaposleno blizu 10. Zavisi i kakav vid invaliditeta,da li bih sa tom osobom mogla da imam potomstvo i da li je to nesto eventualno genetsko ,dakle nesto sto bi moglo da se prenese na djecu. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose. U susret obilježavanju svjetskog dan cerebralne paralize koji se obilježava 5.

Sex oglasi Zagreb

❤️ Click here: Ljubavni oglasnik cakovec

Voliš debele, dlakave i velikih tvrdih grudi? Sex oglasi koje pošaljete moraju biti u skladu s našim pravilnikom, što isključuje reklamiranje seksualnih usluga za novac, traženje dopuna za telefon, ili bilo čega drugog što nije u skladu sa Zakonima Republike Hrvatske.

Na našem dating servisu OsobniOglasi. Molim javljanje pozivom ili porukom, whatsapp ili viber. Kod nas je sve istinito i autentično.

Sex SMS Oglasi - BESPLATNI osobni kontakti Hrvatske - Postavite svoj oglas ili kontaktirajte osobe koje su to već učinile.

Sex SMS Oglasi - BESPLATNI osobni kontakti Hrvatske Sex oglasi Hrvatske su jedini sigurni osobni kontakti Svi poslani sex oglasi podrazumijevaju Vaše prethodno prihvaćanje stranice Sex SMS Oglasi. Podrazumijeva se da će svi osobni kontakti, tj. Sex oglasi koje pošaljete moraju biti u skladu s našim pravilnikom, što isključuje reklamiranje seksualnih usluga za novac, traženje dopuna za telefon, ili bilo čega drugog što nije u skladu sa Zakonima Republike Hrvatske. Osobni oglasi se postavljaju odmah - bez registracije i čekanja Osobni oglasi se postavljaju vrlo lako. Sve što trebate napraviti jest poslati poruku na naš broj telefona. Erotski oglasi koje pošaljete su svim našim posjetiteljima vidljivi kao potpuno besplatni osobni kontakti. Budite sigurni da ćete ovim putem ostvariti intimnu vezu koju želite. POZOR: U tekst Vaših poruka OBAVEZNO upišite broj telefona kako bi ljubavni oglasi koje pošaljete bili vidljivi na sajtu. SEX SIBENIK, VODICE Mnogo inteligentan decko 28. Imam iskustva s parovima, postoji I mogucnost erotske masaze. Komunikativan I otvoren za sve opcije. Visok 188, tezina oko 94, obdarenost neupitna, deblji penis. Tehnika ce te sigurno ispuniti do kraja. Moguce I za Split ili Zadar, pa I bliza mjesta u tom smjeru. Molim javljanje pozivom ili porukom, whatsapp ili viber. Radujem se ugodnom obostranom uzitku. Vlasnici ovog sajta ne odgovoraju za sadržaj ili istinitost postavljenih oglasa, niti su dužni da provjeravaju istinitost teksta koji je sadržan u pristiglim sms porukama.

Jutarnji list se ispričao Thompsonu za lažne natpise o primanju HDZovih 500.000 eura!
Sve što je potrebno je da smislite osobni oglas, a onda i da ga pošaljete na naš broj. Dobro došli na naš servis za upoznavanje! SEX SIBENIK, VODICE Mnogo inteligentan decko 28. Podrazumijeva se da će svi osobni kontakti, tj. Sex oglasi Zagreb Vam pružaju na tisuće potpuno besplatnih osobnih kontakata. Crna duga kosa, plave oči i godina 30-et. Osobni oglasi se postavljaju odmah - bez registracije i čekanja Osobni oglasi se postavljaju vrlo lako. Sve ono o čemu sanjaš i maštaš ja pretvaram u stvarnost! Uvjet,muškarac do 47 godina i da je slobodan!